Operacija
Dužan sam svima objašnjenje zašto me nije bilo ovih dana...
Počeću ponedeljkom i mailom kojeg mi je poslao Gile, jer je to bilo kao kad ujutru čujete bilo koju pesmu, pa vam se posle u glavi vrti ceo dan i jedno je od retkih priznanja koje sam ikada dobio, a verujem da će zanimati i ostale blogere: "Evo baš pročitah e-mail od VBK. Nije hteo da obrise blog. Ne može se čovek u današnje vreme pouzdati ni u prijatelje. Očevidno je tvoja kampanja uspešna. Zašto se bre ne vratiš u politiku? Ili još bolje, osnuj svoju stranku, čim se renaturalizujem ima da glasam za tebe..." Iskreno se nadam da će se Gile u ovu zemlju vrećati samo kao turista, a na blogu ga očekujem što pre.
To sam veče i prekinuo nešto što sam zajedno radio sa Philo, i ona je primetila da nisam ni za kriv Q. Naime, bio sam pod visokom temperaturom. Meni je sve to izgledalo bezazleno no, sutradan tako nije mislio dežurni hirurg. "Sestro, daj mu pidžamu i papuče, ide pod nož." Njenim pogledom, već sam delimično bio oduzet pa bih i otrov primio. Navuko sam na jednu nogu neke froncle od pidžame i pravac Kazablanka (Operacioni blok). Toni je nekakvim tupim žiletom odradio svoj deo posla i ja sam za pola sata već bio spreman za pokolj. Čekao sam svoj red ležeći na nekakvoj donaciji iz Danske (Ljuba Gušat)i razmišljao o janiku koji leži pored mene polumrtav... o čemu li on razmišlja, ako je uopšte u stanju da to čini. Skinuli su mi burmu jer će "doktor možda raditi strujom"?! U sali nekakav čudan miris. Još uvek ga analiziram i ne verujem da je to bilo od dezinfekcionog sredstva, pre će biti da se tu radio o smrti koja je tih dana radila svoj posao. Dok su čekali da anestezija učini svoje, mozak je radio... pokušavao sam da pohvatam detalje sale, lica ljudi oko mene, rutinu kojom ćutke rade. Poslednje čega se sećam bila je meni čudna stvar, vezali su mi ruke?!
Probudilo je me slatko dečje lice crnke, kratke frizure koja je dozivala moje ime. Nije bilo boli koju sam očekivao. Sve što su planiraju da mi ubrizgaju, učinili su to preko male sprave u mojoj levoj ruci i delovalo je. Atmosfera je bila na nivou, jedino su mi nedostajali Chemical Brothers.
Da ne dužim više, već me boli rana... želim samo da se, makar na ovaj način, zahvalim Toniju, Ceci, maloj Goci, Goci Buletovoj, Daci, Olji, Verici, Dudi... ekipi koja zna svoj posao, uvek je nasmejana i lepa. U proseku su sve "maloletnice".
Infekciju su odstranili, a sa njom još nešto: odstranjeni su svi "prijatelji" koji su to bili još na papiru. U posetu mi je, osim supruge, dece i majke, došla jedino Žaklina (donela je i Pelinkovac)
Previjanje imam sutra. Jedva čekam!
0 Comments: