San
Kada sve utihne, kada se svetla pogase...
I kada poželim da iz sve snage zaspim, to i uspem.
Nije mi to problem. Umorim sebe, svim i svačim, samo da što umorniji legnem, da što pre zaspim.
Ali...Sve ima svoj kraj, pa i taj mir koji imam dok spavam...
Dok se budim... kada mozak radi «dvesta na sat», poželim da ne ustanem, da ne vidim, ne čujem nikoga.
Jer, želim da ostanem u tom najlepšem delu dana.
U delu u kom budan sanjam.
(napisano prošle godine, ali još me drži...)
0 Comments: